SportLogia
Vol. 18, Broj 1, Decembar 2022.
ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ ФОРМИРАЊА ПРОЕНВИРОМЕНТАЛНИХ СТАВОВА КОД ДЕЦЕ
Емилија Марковић1, Слађана Видосављевић1,
Јелена Круљ1 и Наташа Лазовић1
1Универзитет у Приштини-Косовској Митровици, Учитељски факултет Призрен-Лепосавић, Србија
Прегледни научни чланак
doi: 10.5550/sgia.221801.se.mvkl
Удк: 159.922.7:502
Сажетак
Један од кључних захтева модерног друштва, а зарад његовог опстанка, јесте формирање социјално одговорног понашања према увелико угроженој животној средини. Свакодневно се срећемо са проблемима загађења, глобалног загревања, смањења озонског омотача и многим другим. Стога је од превасходног значаја утицање на најмлађе генерације да развију ставове који ће доприносити високој свести о потреби заштите природе и начину опхођења према њој. У том смислу данас, а зарад будућности, морамо активно радити на развоју проенвироменталних ставова код деце који би се сутра манифестовали у проенвироменталном понашању. Развој когнитивне компоненте става захтева од околине усађивање знања детету о природи, њеним благодетима, али и њеним захтевима и нераздвојности човека од ње, што утиче и на успостављање афективног односа детета према њој, осећања привржености животној средини која постаје саставни део вредности. Ставови са својом конативном компонентом иницирају и деловање индивидуе. Ово се посебно истиче као потреба у садашње време пандемије КОВИД-19 и неразрешеног питања порекла вируса. Да ли је он настао вештачки у лабораторијама или је природног порекла, као одговор природе на однос човека према њој. Нека истраживања показују да деца у првим разредима основне школе разумеју феномен загађења животне средине, чак знају и за различите врсте загађења, али још увек не спознају узроке тих дешавања. Стога, иако нема много истраживања која се баве овим проблемом, сматрамо значајним анализу садашњих сазнања о психолошким факторима утицаја на развој проенвироменталних ставова код деце.
Кључне речи: проенвироментални ставови, проенвироментално понашање, идентификација, самоефикасност.
Литература
Alagoz, B., Akman, O.(2016). Antropocentric or ecocentric environmentalisam? Views of university students. Higher Education Studies, 6(4), pp. 34-53. https://doi.org/10.5539/hes.v6n4p34
Boeve- de Pauw, J., Petegem, P.(2011). The effect of Flemish eco-schools on students environmental knowledge, attitudes and affect. International Journal of Science Education, 33(11), pp. 1513-1538. https://doi.org/10.1080/09500693.2010.540725
Bulatović, D., Pećić, M., Ostojić, B.(2019). Kontradiktornost izmedju ekološke svijesti I djelovanja I potreba suzbijanja ekološkog kriminala [Contradiction between environmental awareness and action and the need to fight environmental crime]. Ecologica, 96, pp. 545-551.
Clayton, S., Myers, G.(2009). Conservation psychology:Understanding and promoting human care for nature. Chichester, Wiley-Blackwell.
Eilam, E., Trop, T.(2012). Environmental attitudes and environmental behavior-Which is the horse and which is the cart?. Sustainability, 4(12), pp. 2210-2246. https://doi.org/10.3390/su4092210
Evans, W.G., Brauchle, G., Haq, A., Stecker, R., Wong, K., Shapiro, E.(2007). Young children`s environmental attitudes and behavior. Environment and Behavior, https://doi.org./10.1177/0013916506294252
Evans, W.G., Otto, S., Kaiser, G.F.(2018). Childhood origins of young adult environmental behavior. Psychological Science, 29(5), pp. 679-687.
https://doi.org/10.1177/0956797617741894
PMid:29447064
Gifford, R., Steg, L., Reser, P.J.(2011). Environmental Psychology. Handbook of Applied Psychology (In Martin R.P. et al. Eds.), Blackwell Publishing. https://doi.org/10.1002/9781444395150.ch18
Goldman, D., Hansmann, R., Činčera, J., Radović, V., Telešiene, A., Balžekiene, A., Vavra, J.(2020). Education for environmental citizenship and responsible environmental behaviour. Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st century, 4, pp. 115-137.
https://doi.org/10.1007/978-3-030-20249-1_8
Gronhoj, A., Thogersen, J.(2012). Action speaks louder than words: The effect of personal attitudes and family norms on adolescents` proenvironmental behavior. Journal of Economic Psychology, 33, pp. 292-302. https://doi.org/10.1016/j.joep.2011.10.001
Kahriman-Ozturk, D., Olgam, R., Tuncer, G.(2012). A qualitative study of Turkish preschool childrens` environmental attitudes trough ecocentrism and anthropocentrism. International Journal of Science Education, 34(4), pp. 629-650. https://doi.org/10.1080/09500693.2011.596228
Kos, M., Jerman, J., Anžlovar, U., Torkar, G.(2016). Preschool childrens’ understanding of proenvironmental behavior: Is it too hard for them?. International Journal of Environmental&Science Education, 11(12), pp. 5554-5572.
Krajhanzl, J.(2010). Environmental and proenvironmental behavior. School and Health, 21, pp. 251-274.
Hansman, R., Steimer, N.(2017). Subjective reasons for littering: A self-serving attribution bias as justification process in an environmental behavior model. Environmental Research, Engeneering and Management, 73(1), pp.8-19. https://doi.org/10.5755/j01.erem.73.1.18521
Jovanović, S.S., Živković, S.Ž. (2016). Tendencije u pogledu razvoja proekološkog ponašanja učenika [Tendencies regarding the development of students' pro-environmental behavior]. Inovacije u nastavi, 29(4), 115-122. https://doi.org/10.5937/inovacije1604115J
Mitrović, V., Mitrović, I.(2020). Potencijal socijalnog kapitala u funkciji klasterizacije I održivosti razvoja [The potential of social capital for the purposes of clustering and sustainable development]. Ecologica, 97, pp. 82-88. https://doi.org/10.18485/ecologica.2021.28.101.13
Palomo-Velez, G., Buczny, J., Van Vugt, M.(2020). Encouraging pro-environmental behavior through children-based appeals: A kin selection perspective. Sustainability, 12, pp. 748-773. https://doi.org/10.3390/su12020748
Pittman, F.J.(2016). Attachement orientation: A boon to family theory and research. Journal of Family Theory&Review, 4, pp. 306-310.
https://doi.org/10.1111/j.1756-2589.2012.00133.x
Poškus, M.S.(2017). Normative influence of pro-environmental intentions in adolescents with different personality types. Current Psychology, 39, pp. 263-276.
https://doi.org/10.1007/s12144-017-9759-5
Runhaar, P., Wagenaar, K., Wesselink, R., Runhaar, H. (2019). Encouraging students` pro-environmental behavior: Examining the interplay between student characteristics and the situational strength of schools. Journal of Education for Sustainable Development, 13(1), pp. 45-66.
https://doi.org/10.1177/0973408219840544
Schumm, F.M., Bogner, X.F. (2016). How environmental attitudes interact with cognitive learning in a science lesson module. Education Research International. https://dx.doi.org/10.1155/2016/5136527
Thomas, o.G., Fisjer, R., Whitmarsh, L., Milfont, L.T., Poortinga, W.(2018). The impact of parenthood on environmental attitudes and behavior: A longitudinal investigation of the legacy hypothesis. Population and Environment, 39, pp. 261-276.
https://doi.org/10.1007/s11111-017-0291-1
PMid:29568145 PMCid:PMC5846977
Wals, A.E., Brody, M., Dillon, J., Stevenson, R.B.(2014). Convergence between science and environmental education. Science, 344(6184), pp. 583-594.
https://doi.org/10.1126/science.1250515
PMid: 24812386
Weimer, K., Ahistrom, R., Lisspers, J., Lipsanen, J(2017). Values, attitudes, moral judgment and coherence as determinants of pro-environmental behaviors and behavioral intentions. Journal of Multidisciplinary Engineering Science and Technology, 4(5), pp. 2568-2583.
Yadav, R., Pathak, G.S.(2016). Young consumers` intention toward buying green products in developing nations: Extending the Theory of planed behavior. Journal of Cleaner Production, 135, pp. 732-739. https://doi.org/10.1016/j.jclepro.2016.06.120
Цитирање чланка:
Марковић, Е., Видосављевић, С., Круљ, Ј., & Лазовић, Н. (2022). Психолошки фактори формирања проенвироменталних ставова kод деце. Спортлогиа, 18 (1), 57-64. https://doi.org/10.5550/sgia.221801.se.mvkl
Primljeno: 22.11.2022.
Odobreno:07.12.2022.
Korespodencija:
Eмилиja Maркoвић, Проф. Др.
Универзитет у Приштини-Косовској Митровици,
Учитељски факултет Призрен-Лепосавић, Србија
Е-адреса: emilija.markovic@pr.ac.rs
